6,oktobar , 2022

    Koga će štititi Kfor na severu Kosmeta

    Slične objave

    Podeli

    Ako se postave barikade, to onemogućava slobodno kretanje građana, a tada ćemo morati da delujemo, poručio je komandant Kfora general- major Ferenc Kajari

    Šatl-diplomatija Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara, koji su juče posetili Prištinu, a za sutra je predviđeno i Beograd, verovatno je jedna od poslednjih šansi da do 1. septembra bude postignuto obostrano prihvatljivo kompromisno rešenje kad je reč o ličnim kartama i registarskim tablicama. Ukoliko se ponovi scenario od 31. jula s novim pokušajem primene jednostranih mera privremenih pokrajinskih institucija, to će dovesti do postavljenja barikada na putevima i veliko je pitanje kako će Kfor postupiti. Da li će pružati podršku Albancima, zauzeti neutralnu poziciju, ili će učiniti ono što je njegova misija – da zaštiti nenaoružane civile od terora Prištine?

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednjih godina je više puta upozoravao na postupke koji su činili takozvani kosovski premijeri, od Ramuša Haradinaja do Albina Kurtija. Više je nego jasno da su zapadni deo međunarodne zajednice i Kfor obavezni da spreče eventualni ulazak naoružanih jedinica kosovske policije. Matrica pritisaka je ostala ista, samo se menjaju glavni glumci i kulise. Pod raznim izgovorima, pošalju se prištinske specijalne policijske jedinice na sever, što dovodi do reakcije Srba, koji se tome protive, pa postavljaju barikade. A posle toga kao „mirovni spasilac” dolaze snage Kfora. Inspiratori i organizatori ovih operacija su tako uveli snage NATO-a kao mirovne posrednike i u nekim medijima čak i slove za mirotvorce.

    Kako će reagovati Kfor u slučaju novih napada kosovske policije na sever Kosova? Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kaže da su snage Kfora najveće prisustvo snaga NATO-a van granica alijanse. Navodi da je Kfor spreman da reaguje u bilo kojem trenutku ako se ugrozi stabilnost na Kosovu i podseća da ova misija ima oko 4.000 vojnika, što, smatra on, na terenu pomaže stabilizaciji prilika na Kosovu. „Mi smo već pojačali svoje prisustvo na severu Kosova. Reagovaćemo kada bude potrebno i naša reakcija će biti proporcionalna”, poručio je Stoltenberg. Ostao je, doduše, nedorečen i nije precizirao kakva bi ta reakcija mogla da bude.

    A predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne samo u Beogradu, već i u razgovoru sa Stoltenbergom u Briselu, direktno je pozvao NATO da prekine upade specijalnih kosovskih jedinica na sever Kosova i da počne da primenjuje sporazume koje je sam potpisao. Prilikom obraćanja u nedelju rekao je da je sam generalni sekretar Stoltenberg potvrdio da postoji jasan dogovor o pokretima prema severu, koji je, kako je istakao, Priština više puta prekršila.

    „Samo poštujte sporazume koje ste sami potpisali”, poručio je Vučić i istakao da tada neće imati barikade, jer Srbi, kako je rekao, nisu blesavi i znaju šta je NATO, od kojeg su već stradali. Podseća da su kosovski Albanci morali da traže dozvolu četiri gradonačelnika sa severa i NATO-a da bi uopšte ušli na sever Kosova, ali da ona nikada nije tražena. Upravo je obaveza NATO-a da spreči nelegalne upade. „Nije njihov posao da negde uređuju saobraćaj, nego da obezbede mir Srbima na KiM da ne budu ugroženi od albanske specijalne policije, a ne da štiti Srbe od Srba – da li će Srbin moći da prođe između Zupča i Varaga ili nekog drugog mesta”, istakao je Vučić i poručio da jedinice Kfora ne treba da budu na prelazima, već na Ibru, sem ako za njih, kako je dodao, nisu problem samo barikade, umesto ilegalnih i kriminalnih odluka Prištine.

    A kosovski Albanci, koji jedini mogu da izvrše destabilizaciju, i uz sugestije koje dolaze od pripadnika obaveštajne službe jedne zapadne države koja nije u EU, očito su se pripremili za oružanu intervenciju. Na sever su dovukli sve što može da izazove destabilizaciju i da se eventualno upotrebi tokom nje. Osim kupovine dodatnog pešadijskog naoružanja i nabavke mehanizacije kojom bi mogli da uklone prepreke s puteva, rasporedili su znatne specijalne snage uz administrativnu liniju na dva administrativna prelaza, dovukli borbenu tehniku i velike količine goriva potrebnog za nju. Dakle, imaju veliku vatrenu moć u odnosu na goloruki srpski narod. Računica Kurtija je sledeća – smatra da, u slučaju da izazove nasilje, u ovim geopolitičkim okolnostima, zemljama Kvinte neće biti važno ko je izazvao eskalaciju, kako i zašto, već će po unapred definisanoj strategiji stati na stranu Prištine, kao svog projekta.

    Narodni poslanik Milovan Drecun, dobar poznavalac prilika u pokrajini, kaže da su poruke naših zvaničnika preventivnog karaktera i upozoravaju Albance, međunarodnu zajednicu, NATO, UN, da prevashodno Kfor mora da spreči takav razvoj događaja. „To im je mandat, ali i deo dogovora iz Brisela”, kaže Drecun i dodaje da Srbija traži da se izvrši politički pritisak na strane centre moći koji imaju uticaj na Albance, pre svega Vašington, Brisel, Berlin i London. „Tek ako bi neko probao da interveniše, da dođe na administrativnu liniju i ugrozi opstanak srpskog naroda na severu KiM, onda bi Srbija bila prinuđena da reaguje, ako Kfor ne odradi svoj mandat. Srbija neće gledati nasilje nad Srbima, to se desilo 2004. godine, nismo intervenisali, ovog puta smo u drugačijoj situaciji, ali se nadamo da do toga neće doći”, naglasio je za „Politiku” Milovan Drecun i upozorio da je veoma važan apel koji je uputio predsednik Vučić – da se cela situacija razreši na miran, politički način.

    Sve zavisi od toga kakav je zaista stav Zapada. I šta Zapad, kad kaže da obe strane moraju da se uzdrže od provokacija, u stvari poručuje Kurtiju. Da li ima podršku za neko nasilno rešavanje spora, za rušenje barikada i podršku da sa specijalcima spreči Srbe na KiM da pružaju miran otpor njegovim „merama”. Srbi sa Kosova i Metohije se sada bore da se poštuju njihova politička prava, da mogu slobodno da žive u svojim kućama, a da im Priština ne izdaje „dozvole i vize” za to. Međutim, u zapadnim medijima Srbi su već označeni kao krivci. U izveštajima u zapadnoj štampi niko ne pominje Rezoluciju 1244 UN, ni Briselski sporazum, već se navodi da Srbi koriste isti argument u vezi s Kosovom kao Rusi u Ukrajini.

    A bivši operativac Državne bezbednosti Božidar Spasić kaže da ne očekuje nove oružane provokacije i da najveće zasluge za to pripadaju predsedniku Vučiću. Za „Politiku” kaže da je to bila nemoguća, ali uspešna misija tokom boravka u Briselu, da iz tih razgovora s predstavnicima EU i NATO-a Vučić nije izašao praznih ruku i da je dobio šta je tražio.

    „Sada se postavlja pitanje koliko su SAD i EU zainteresovani da se posvete KiM. Građani treba da budu zabrinuti i moje životno i obaveštajno iskustvo pokazuje da su građani Srbije solidarni između sebe i da su stali iza svog predsednika u njegovoj borbi da se Srbima više ne zagorčava život na KiM. Ova pitanja ne mogu da se reše oružanim sukobom, jer mi ne želimo da naši momci ginu zbog tablica. Ulazak srpske vojske i policije u ovom momentu nije opcija, ne zato što se Beograd plaši intervencije Zapada, nego zato što bi se u rat uveo srpskih živalj i to bi izazvalo talas nasilja koji niko ne bi mogao da kontroliše. Zbog toga ne verujem da će Kfor dozvoliti napade”, ističe Božidar Spasić.

    Delavi: Srbija je pretnja miru, NATO će obaviti posao

    Ko je krivac za poslednje oružane incidente na KiM? Za zvanični Zapad, koji ne želi da otvori još jedan front u Evropi, to su navodno „obe strane”. Ali kad se malo bolje pogledaju izjave koje dolaze iz tih krugova, nema sumnje da su za njih, ako ne jedini, onda glavni krivci – Srbi. Iz izjava se može zaključiti da za njih barikade predstavljaju nasilje jer „ugrožavaju sigurno okruženje”, a ne specijalne formacije Prištine koje dolaze na sever i otvaraju vatru na nenaoružane ljude, koji na miran, demokratski način brane pravo na okupljanje i stavljaju do znanja Prištini da ne žele da prihvate pogubne, jednostrane odluke.

    Tako je ambasada Nemačke u Prištini potvrdila da je kancelar Olaf Šolc započeo pripreme za razgovor u Berlinu s predsednikom Srbije Vučićem i premijerom Kurtijem ove jeseni, u okviru Berlinskog procesa, prenela je prištinska „Gazeta ekspres”. Iz nemačke ambasade su rekli da je važno da se „obe strane konstruktivno angažuju i rade na prihvatljivom rešenju”. „Još jedna eskalacija s blokadama puteva i nasilnim protestima nikome nije u interesu. Umesto toga, neophodan je sveobuhvatan i stabilan sporazum između dve strane, koji će otključati evropsku perspektivu za obe države i doprineti regionalnoj bezbednosti”, naveli su iz ambasade Nemačke.

    Da je Beograd glavni krivac nedvosmisleno je na svom tviter nalogu napisao i bivši američki ambasador na Kosovu Greg Delavi, koji navodi da je Srbija prava pretnja miru, a ne Kosovo, kao i da će Kfor obaviti svoj posao. „Ratno huškanje na Balkanu ide od Vučića. Da ne bude zabune, Srbija je prava pretnja miru ovde, a ne Kosovo. Kfor, mirovne snage NATO-a, obaviće svoj posao. Ovo je dobro napisana priča, koja nema ’obe strane’ situacije”, naveo je Greg Delavi.

    Spasić: Okupacione prištinske vlasti sprovode čišćenje, korak po korak

    Božidar Spasić kaže da su sve odluke Prištine usmerene na čišćenje Kosova od Srba, korak po korak. Navodi da je bitno što ljudi nemaju sigurnost svoje imovine, ne mogu da planiraju budućnost, nemaju sigurnost u kretanju. „Mi u ovom trenutku imamo dva rata na KiM. Jedan je psihološki, koji se vodi s pritiscima protiv Srbije i pretnjama da će se intervenisati ukoliko se Beograd ne pokloni tim pretnjama. Drugi vid rata je pomeranje jedinica okupacionih vlasti iz Prištine, koje su okružile sever Kosmeta, ali građane buni zašto Kfor smeštaju na Jarinje i Brnjak, a ne u druge enklave gde žive Srbi. Na taj način nam jasno stavljaju do znanja da bi u slučaju eventualne intervencije vojske ili policije oni to sprečili uz pomoć tih jedinica”, kaže Spasić i dodaje da je očito da je taj „tajni” rat znak da neće biti oružanih sukoba, jer to ne odgovara SAD i EU.