7,decembar , 2022

    Školsku godinu ponovo započinju štrajkom

    Slične objave

    Podeli

    Na pitanje zašto prosvetni radnici večito protestuju prvog nastavnog dana nove radne godine i dokle više štrajk upozorenja 1. septembra, kojim se ništa ne rešava, odgovor je – dokle god bude potrebno, do momenta kada nastavnici i učitelji budu imali razloga da na početku školske godine pohvale resornog ministra, vladu, koncept, ideju najodgovornijih za obrazovni sistem. Tako u razgovoru za „Politiku” kaže Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), čiji će članovi od 1. septembra držati časove skraćene na 30 minuta dok „zaposleni u štrajku nisu dužni da čuvaju decu preostalih 15 minuta časa”, prema uputstvu sindikalnog vrha o postupanju u toku protesta.

    Među četiri reprezentativne sindikalne organizacije zaposlenih u prosveti na republičkom nivou samo je unija najavila štrajk, a ona slovi za najveću i najuticajniju u preduniverzitetskom sistemu. U ovom trenutku, na osnovu evidencije USPRS, 830 škola su članice ovog sindikata, što je blizu polovine ukupnog broja osmoletki i srednjih škola u Srbiji. Neće sve stupiti u štrajk prvog septembra, ali rukovodstvo ovog sindikata, nakon nedavno održanog glavnog odbora, uvereno je da će štrajk biti održan u više od 500 škola skraćivanjem nastave, i da će osim toga biti organizovani protestni skupovi, konferencije, obraćanja javnosti u više od 15 gradova.

    − Mi smo odluku o štrajku 1. septembra doneli još 5. juna, sada ćemo je i realizovati. Najavljivali smo protest, ali nismo iznosili detalje o kojima smo se dogovorili na sednici glavnog odbora. U većini naših škola članica biće skraćeni časovi, a u svim krajevima države članovi USPRS prvog školskog dana organizovaće i različite protestne aktivnosti, neko će konferenciju, neko protestni skup, šetnju, performans, neko će izaći pred školsku upravu, neko pred neku školu koja ima problem. Zrenjaninci najavljuju protest, okupljanje prosvetnih radnika sigurno će biti u Čačku, Kraljevu, Kruševcu, Pančevu, Vranju, Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Užicu, Novom Sadu… Sve sredine imaju zajedničke probleme, kao što su plate ili zakonska rešenja, ali imaju i lokalne poteškoće, kao što su maltretiranje zaposlenih, malverzacije direktora. Odlučili smo da ovoga puta svaka sredina, decentralizovano, kaže šta joj je na duši, da najpre na lokalu, u njihovom neposrednom okruženju, problemi koji tište prosvetu stignu do ušiju roditelja učenika i javnosti − objašnjava za „Politiku” Jasna Janković.

    Štrajkački zahtevi nisu novi. Prosvetni radnici traže korekciju zarada, ukazuju da su njihova primanja 10.000 dinara niža od republičkog proseka i zahtevaju da plate u obrazovanju u odnosnu na trenutne budu povećane za 20 odsto. Žučno negoduju zbog izmena zakona, pravilnika i uputstava iz oblasti obrazovanja bez konsultacije sa glasnogovornicima prakse. Ponovo ističu da je neophodno da se smanji broj učenika tako da ih bude najviše 24 u jednom odeljenju.

    − Zakoni se donose bez socijalnog dijaloga, što dovodi do ozbiljnih problema kao što je kombinovanje odeljenja starijih razreda osnovne škole. Spajanjem učenika od petog do osmog razreda nisu ugroženi Beograd, Novi Sad, Niš nego manja mesta, male škole, područna odeljenja malih škola gde je matična škola već ugrožena u nekom selu i ima recimo tri izdvojena odeljenja na tri strane neke planine. Prema podacima koje su u javnosti izneli predstavnici prosvetnog vrha, samo u 69 osnovnih škola ima do 50 učenika. Da li je moguće da rad tih 69 škola ugrožava ekonomiju Srbije i toliko remeti obrazovni sistem koji inače čini 1.760 škola u više od 3.500 objekata? Kada u jednom kombinovanom odeljenju imate učenike petog, šestog, sedmog i osmog razreda u praksi nemate 45 minuta da učenicima svakog od ova četiri razreda predajete različito gradivo u skladu sa planovima i programima nastave i učenja, nego vam ostaje oko 11 minuta po razredu, a kad dođe mala matura, svi đaci je polažu pod jednakim uslovima kao da su svi imali optimalnu nastavu. Kako je to u interesu učenika i zaposlenih? − negoduje Jankovićeva.

    Ona naročito ističe da nijedan od višegodišnjih štrajkačkih zahteva USPRS nije naišao na poziv predstavnika resornog ministarstva da se o rešavanju problema konstruktivno razgovara.

    − Naravno da razumem da ne može ministarstvo bez vlade, u ovom trenutku i u tehničkom mandatu, da menja bilo šta, ali uvek može makar da pokaže interesovanje. Pritom, i dalje strepimo od kovida. Već smo izgubili generacije u atipičnoj nastavi. Naredna školska godina može biti četvrta zaredom u otežanim uslovima i neizvesnosti, a mi umesto da škole opremimo za kvalitetnu nastavu na daljinu, kad nam već preti virus, mi kombinujemo i odeljenja starijih razreda. I to po zakonu koji važi za sve osnovne škole, koji potvrđuje i pravilnik o formiranju odeljenja, a pravila koja nalažu propisi ne mogu se svoditi na nivo preporuke i pružanja mogućnosti − zaključuje Jankovićeva.