7,decembar , 2022

    Do sada dve milijarde evra stranih investicija

    Slične objave

    Podeli

    Od početka godine, zaključno s julom ove godine, u Srbiju je uloženo oko dve milijarde evra stranih direktnih investicija, što je za 3,5 odsto niže u odnosu na isti period 2021. godine, koja je bila rekordna po prilivima stranih direktnih investicija, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. U centralnoj banci ističu da je priliv stranih direktnih investicija (SDI) ostao stabilan uprkos zaoštravanju geopolitičkih tenzija, kao i da prema preliminarnim informacijama nije došlo do odlaganja investicija u ranije najavljene projekte.

    – Struktura stranih direktnih investicija ostala je kako geografski tako i projektno diversifikovana, a prema zvaničnim podacima za prvo tromesečje 2022, najveći prilivi po osnovu SDI u Srbiju su došli iz Kine (234,4 miliona evra), Švajcarske (115,5 miliona evra), Velike Britanije (56,4 miliona evra) i Nemačke (56,4 miliona evra), pri čemu je oko 60 odsto ukupnih SDI bilo usmereno u razmenljive sektore. Kada govorimo o očekivanjima za celu godinu, NBS očekuje da će se pozitivni trendovi povodom pitanja priliva stranih direktnih investicija nastaviti i da će tokom 2022. godine biti uložen iznos približan onome iz rekordne 2021, kada je iznosio 3,863 milijarde evra – kažu u NBS.

    Prema proceni centralne banke, bruto fiksne investicije (koje uključuju i domaće privatne investicije) u ovoj godini, uprkos svim izazovima iz međunarodnog okruženja, zabeležiće brži realni rast u odnosu na ukupan BDP, čime će njihovo učešće u realnom BDP-u najverovatnije nastaviti da se približava vrednosti od 25 odsto, sa oko 16,5 odsto, koliko je iznosilo u 2013. i 2014, odnosno pre investicionog ciklusa koji je započet 2015. godine.

    Ivan Nikolić, viši stručni saradnik Ekonomskog instituta, kaže da su strane direktne investicije slične kao u istom period prošle godine, što je neverovatan rezultat.

    – Videćemo kako će dalje ići, ali s obzirom na okolnosti, na rat u Ukrajini, krizu i veliku neizvesnost koja je zavladala među investitorima. Naravno uz činjenicu da su to ili nove grinfild investicije ili reinvestiranje postojeće dobiti, dakle širenje i dalje ulaganje onih koji su ovde, to je zaista za pohvalu. Nismo imali neku novu prodaju ili privatizaciju, da bismo po tom osnovu imali priliv već samo po osnovu širenja poslovanja onih koji su ovde i daljeg ulaganja. To je jako dobro i time možemo biti potpuno zadovoljni – kaže Nikolić.

    Da investitori ne odustaju od ulaganja u Srbiji potvrdilo je Ministarstva privrede, koje je saopštilo da će do sredine avgusta biti potpisano devet novih ugovora za investicije vredne 320 miliona evra koje će obezbediti 2.500 novih radnih mesta.

    Na spisku su nemački „CF” koji četvrti put investira u Srbiji, a do kraja do kraja 2027. u Pančevu otvoriti 589 novih radnih mesta i investirati 238 miliona evra. Drugom investicijom u Srbiji „Svislajon Takovo” će u Vršcu do kraja 2022. uložiti 1,6 miliona evra u završetak automatizacije postojećih kapaciteta. „Shenći automotiv parts” u Kragujevcu će do kraja 2026. investirati 7,9 miliona evra i zaposliti 127 novih radnika, „Pons” će investirati u automatizaciju procesa proizvodnje smrznutog peciva u Čačku, „Ekomeks” će izgraditi proizvodni objekat za proizvodnju pržene kafe u Staroj Pazovi…

    Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ne očekuje ove godine pad stranih direktnih investicija. Verovatno će u drugom delu godine biti manje za dvadesetak procenata pada, ali na godišnjem nivo trebalo bi očekivati od 3,2 do 3,5 milijardi evra stranih investicija, što je, prema njegovoj oceni, zadovoljavajuće.

    – Pitanje je šta će biti za sledeću godinu. U Evropi će biti ogromna recesija i nisam sigurna da privatnici hoće i mogu da investiraju u doba recesije. Iako naši zvaničnici najavljuju da će tek biti otvaranja fabrika, mislim da će to morati da sačeka bolja vremena. Ne zato što Srbija nije dobra destinacija, nego je to posledica krize u kojoj se nalazimo i koja će biti dublja – kaže Savić.

    Kada je reč o ukupnim investicijama, on očekuje da će država suziti nivo ulaganja. Ne veruje da će odustati od kapitalnih projekata poput Moravskog koridora, auto-puteva Preljina–Požega i Novi Beograd – Surčin. Tu se, kaže, ništa neće promeniti. Svi drugi kapitalni projekti neće biti zaustavljeni, ali će se smanjiti dinamika radova.

    To je, prema njegovom mišljenju, potpuno očekivano jer je posledica ekonomske krize u kojoj se nalazimo i koja će biti još žešća nego što jeste u ovom trenutku pa se država mora tome prilagođavati.