7,decembar , 2022

    Zbog želje za preplanulim tenom raste broj obolelih od raka kože

    Slične objave

    Podeli

    Šansa da se pojavi melanom udvostručuje se ukoliko je neko samo jednom pocrveneo na suncu

    U neželjene posledice direktnog izlaganja sunčevim zracima spadaju crvenilo i opekotine od sunca. Nezaštićena koža izložena jakom suncu može da izgori u roku od 15 minuta, pa lekari stalno apeluju na građane da se posebno čuvaju od 11 do 16 sati, kada su UV zraci najjači, a rizik od oštećenja kože najveći. U razgovoru za „Politiku” profesor dr Lidija Kandolf Sekulović, dermatovenerolog, naglašava da klimatske promene koje su u toku menjaju uslove životne sredine, broj sunčanih dana u godini, količinu padavina i UV indeks širom sveta, pa i kod nas.

    Da li je u današnje vreme boravak na suncu opasniji nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija?

    Pre 30 godina saznanja o štetnosti izlaganja kože suncu nisu bila dovoljno poznata, a tek sada sagledavamo posledice običaja uvedenog pre više od 60 godina – da se intenzivno sunčamo na godišnjim odmorima. Usled ovog ponašanja, danas imamo znatan i stalan porast incidence svih oblika raka kože, pa i melanoma.

    Zbog čega je opasno ako osoba izgori na suncu? I zašto se kaže da koža sve pamti?

    Opekotina od sunca predstavlja akutno oštećenje kože ultravioletnim zračenjem. Ultravioletno zračenje izaziva oštećenje genetskog materijala u koži, DNK u ćelijama kože keratinocitima i melanocitima, zbog čega se javljaju greške prilikom ćelijske deobe, a to rezultuje nastanku maligniteta kože. U dosadašnjim studijama konkretno je dokazano da se šansa da se pojavi melanom udvostručuje ukoliko je neko samo jednom pocrveneo na suncu. Kako ovo iskustvo ima većina nas rođenih između 1950. i 2000. godine, veoma je važno da jednom u par meseci sami sebi pregledamo kožu kako bismo videli da li se pojavilo nešto novo na njoj što zaslužuje pregled dermatologa.

    Raste li broj obolelih od melanoma i drugih vrsta tumora kože?

    U poslednjih pedeset godina – baš od onda kada smo počeli da se sunčamo na plažama da bismo pocrneli – konstantno se povećava broj obolelih od melanoma i drugih oblika raka kože kod osoba kavkaske rase (belaca) i ovakva tendencija se očekuje i u narednim decenijama, zbog čega je potrebno da se zdravstveni sistemi pripreme za bolju prevenciju i rano otkrivanje ovih oboljenja kako bi se smanjio teret bolesti za pojedinca, porodicu i društvo.

    Kako se možemo zaštititi dok boravimo na suncu?

    Ako boravimo na suncu zbog posla, sporta, odmora ili zabave, najvažnija pouka je da budemo obučeni – da nosimo šešir, naočare za sunce, odeću makar kratkih rukava i dužih nogavica, a radi poboljšanja zaštite, na otkrivene delove tela treba nanositi preparate za zaštitu od sunca koji sadrže zaštitne filtere od UVA i UVB spektra. Savremeni preparati znatno blokiraju UV zračenje, bezbedniji su nego ranije i retko izazivaju alergijske reakcije, ali se poslednjih godina zbog uticaja na životnu sredinu ovih supstanci obraća pažnja da se dodatno osavremenjuju kako bi se smanjio i ovaj uticaj.

    Koliko puta dnevno treba da se na lice i telo nanosi krema za zaštitu od sunca?

    Ukoliko želimo zaštitu od sunca tokom cele godine, koja je mnogima važna zbog usporavanja starenja kože, savet je da preparat nanesemo ujutro pre izlaska napolje, ali i da ga nanosimo na svakih dva sata ukoliko smo celog dana napolju.

    Šta znači kada na ambalaži proizvoda piše da ima SPF zaštitu 30 ili 50?

    Faktor za zaštitu od sunca označava stepen zaštite od UVB zračenja i indikuje da, na primer, SPF 30 omogućava 30 puta duži boravak na suncu pre nego što se pojavi crvenilo.

    Može li osoba da izgori dok boravi u hladu ispod suncobrana?

    Običan suncobran zadržava svega 30 odsto UV zračenja, pa se ne može smatrati adekvatnom zaštitom. Najbolje je naći plažu s prirodnim hladom, koji će omogućiti mnogo bolju zaštitu, ali treba voditi računa da ukoliko smo na plaži ceo dan, ipak, obučemo majicu.

    Ukoliko se to dogodi, šta se stavlja na kožu da bi se ublažili crvenilo i bol?

    Oštećenje kože izaziva zapaljenje i oslobađanje brojnih inflamatornih medijatora, pa se za smirivanje crvenila koriste obloge i blagi kortikosteroidi koji mogu brzo da smanje crvenilo. U slučaju većih opekotina sa stvaranjem mehurova, neophodna je nega regenerativnim kremama, pa i primena lokalnih antibiotika i antiseptika. Primena preparata sa antioksidansima („after san” preparati) posle boravka na suncu može takođe da smanji oštećenje nastalo UV zračenjem.