8,februar , 2023

    Hronični umor kao posledica korone

    Slične objave

    Podeli

    Sve više ljudi pati od sindroma hroničnog umora, ali ih često iz zdravstvenih ustanova vraćaju smatrajući ih hipohondrima

    Koliko tačno ljudi u Srbiji pati od sindroma hroničnog umora nije poznato jer ne postoji registar obolelih, ali je činjenica da sve više osoba ima ovaj problem koji zdravstveni sistem često ne prepoznaje.

    Na Međunarodni dan podizanja svesti o sindromu hroničnog umora, koji se održava pod sloganom „Glava hoće, telo ne može”, i pacijenti i lekari upozoravaju da je pandemija kovida 19 samo uvećala broj onih što se nose sa tegobama koje izaziva ovaj sindrom, ali da se dešava da ih iz nekih zdravstvenih ustanova vraćaju kući jer smatraju da to nije nešto vredno pažnje.

    Simptom ovog sindroma je neobjašnjivi umor koji ne prolazi ni posle prospavane noći i jako dugo traje, a tu su i aritmije, tahikardije, lupanje srca, dekoncentracija, dezorijentisanost, osetljivost na svetlost i zvuk, česte povišene temperature, probavne smetnje, bolovi u mišićima i zglobovima…

    Ina Ignjatović, predsednica Udruženja obolelih od sindroma hroničnog umora, kaže za „Politiku” da je pandemija virusa korona uticala da se o tome više priča i tako u prvi plan istakne bolest sa kojom se članovi ove organizacije svakodnevno bore.

    – Imamo toliko simptoma koji sindrom nosi sa sobom da nas je nekada i sramota da govorimo o tome. Zdravstveni radnici nisu ovo shvatali kao ozbiljnu bolest. Često nam govore da smo lenji i da nam nije ništa. Dugo se luta do dijagnoze. U zdravstvenim ustanovama nam urade analize i one budu dobre, poput ultrazvučnog pregleda ili EKG-a. A se mi i dalje loše osećamo. Lekari nam kažu da nam nije ništa i da idemo kući, popijemo lek za smirenje i da se odmaramo. Ne shvataju da većina nas u sklopu sindroma imamo varijacije krvnog pritiska i probleme koje ta pojava izaziva. A da ne govorim koliko je teško obolelima od sindroma koji dobiju kovid. To ih vrati nekoliko koraka nazad – navodi Ignjatovićeva.

    Dosta naučnika u svetu smatraju da umor koji se javlja usled obolevanja od kovida 19 upravo pripada ovom sindromu. I drugi virusi izazivaju sindrom hroničnog umora, ali korona brže dovodi ljude u stanje potpunog umora zbog kojeg ne mogu da obavljaju svakodnevne obaveze.

    – O ovom problemu ne zna se dovoljno. Planiramo da za mesec dana imamo jedan vebinar zajedno sa udruženjima iz Hrvatske i Slovenije, putem kojeg ćemo edukovati lekare u tri zemlje. Mi smo član međunarodne organizacije i trudimo se da pratimo svetske tokove – ističe Ignjatovićeva.

    Profesor dr Branislav Milovanović, predsednik Udruženja neurokardiologa Srbije, koji je jedan od 23 eksperata koji se bave ovom problematikom, naglašava da je sada jedno od pitanja kojim se najviše bave posvećeno postkovid sindromu i njegovom povezanošću sa hroničnim umorom.

    – Imamo nekoliko skupova u narednom periodu koji su posvećeni ovoj temi, a veoma značajan susret biće održan 18. maja. Predstaviću rezultate studija do kojih smo došli. Smatramo da nema veće razlike između pacijenata koji imaju postkovid sindrom i onih kojima je dijagnoza sindrom hroničnog umora. Kovid je doprineo da poraste broj pacijenata koji nam se javljaju zbog brzog zamaranja i umora. Takvo stanje može da vodi u invaliditet. Sada imamo armiju ljudi koji zbog toga traže pomoć. EU će krajem meseca organizovati veliki okrugli sto da bi se i pacijenti i doktori edukovali o ovom problemu – dodaje dr Milovanović.

    Naš sagovornik otkriva da pacijenti i sa blagom formom kovida mogu da osećaju hronični umor i da zbog toga ne mogu da funkcionišu, što je veliki problem.

    – Na pregledu utvrdimo da im je funkcija srca očuvana, a pacijenti ne mogu ni da hodaju, samo leže. Problem je zapravo na nivou ćelija i jedino može da se utvrdi neurokardiološkim testiranjem. Moje iskustvo pokazuje da treba da prođe sedam meseci do dve godine da bi se pacijent vratio u funkcionalno stanje. Međutim, mnogi ljudi ne shvataju koliko je stanje tih pacijenata ozbiljno, pa ih smatraju hipohondrima. A zapravo je reč o ozbiljnoj bolesti koja onesposobljava – upozorava dr Milovanović.

    Hronični umor ugrožava vitalne organe, mozak i srce, i utiče na čitav organizam, a nazivaju ga i mijalgičkim encefalomijelitisom. U oktobru 2019. godine Svetska zdravstvena organizacija je dala šifru ove bolesti R 53.8 koja se tretira u okviru neurološke grupe i poremećaja.